<p class="MsoTitle"><span> САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ<a name="_ftnref1" href="http://www.verujem.org/teologija/smeman_tajne_preznika/sabor.htm#_ftn1"><span class="MsoFootnoteReference"><strong><span style="font-size: 14pt; font-family: Times New Roman"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: #0000ff;">[1]</span></span></span></strong></span></a></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: center" align="center"><strong><span style="font-size: 14pt"></span></strong></p>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in; text-align: justify"><span>Може се без икаквог преувеличавања рећи да је свеколико црквено поштовање Дје-ве Марије, Мајке Божије – као дрво из семена - израсло из тајне те, за Хришћане, сасвим јединствене ноћи када је Дјева Марија у јаслама крај Витлејема родила Господе Исуса Христа и када је слика Мајке са Дететом на рукама постала и заувек остала главна, најду-бља и најрадоснија слика наше вере, наше наде и наше љубави... Другим речима, сви пра-зници којима Црква празнује Мајку Божију, све молитве које Јој Црква упућује и сва љу-бав којом Је Црква воли извиру, дакле, из празника Рождества Христовог.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in; text-align: justify"><span>У древна времена, када црквени календар још увек није био развијен у потпуности, јединствени празник у част Дјеве Марије је био други дан Рождества Христовог и тај пра-зник се до данас зове даном Сабора (сабрања) Пресвете Богородице. Управо у црквеном празновању Рождества Христовог, у молитвама и песмама које се певају тога дана, налази-мо онај најдубљи слој теме поштовања Пресвете Богородице, толико својствене хришћан-ској вери, то јест најдубљи слој нашег односа према Дјеви Марији и нашег схватања како Њеног лика и Њене личности, тако и места које Она има у нашем хришћанском животу.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in; text-align: justify"><span>Једна тема, један лајт-мотив као црвена нит пролази кроз свеколико празновање Ро-ждества Христовог: то је доживљавање Мајке Христове као дара који свет и човек приносе Богу, а то значи - нашега дара Богу Који долази у свет, Који долази човеку."Шта да Ти принесемо, Христе? - стоји у једној од божићних молитава. Ту је и одговор: "<strong> <em>Све што си створио срело је Тебе својим даровима. Небо Ти дарује звезду, ангели - иесму, мудраци - дарове, пастири - своју радост, земља</em> - п<em>ећину, пустиња - јасле. Ми, људи, приносимо Ти на дар</em> - <em>Мајку-Дјеву...</em></strong><em>''</em>.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in; text-align: justify"><span>Који је смисао ове задивљујуће божићне молитве? Смисао је у томе што свет, што читава творевина не само да чезне за сједињењем са Богом, не само да чека Његов долазак, већ и на неки начин припрема тај сусрет и зато, управо, сусрет Бога са човеком, слободни сусрет из љубави чини само срце хришћанске вере. Слуху савременог човека, отупелом и оплићалом од површне рационалности, речи о небу што Богу - Који долази у свет – прино-си звезду, или о земљи која Му приноси пећину и јасле, звуче искључиво као поетске мета-форе, као поезија која - "као што је то сваком познато" - нема никаквог "објективног" зна-чења и никакве везе са стварношћу. Међутим, управо је поезији и, може бити, једино њој дато да види и да чује оно што наш разум није способан да прими. Поезији је дато да от-крива и објављује онај најдубљи смисао, боље рећи, тајну сваке појаве и сваке стварности, њихову скривену истину и силу која остаје недоступна плитком и самозадовољном разуму, занетом искључиво спољашњим стварима. Небо које на дар Христу приноси звезду! Шта то друго може да значи, ако не то да је све у свету и, пре свега, сам свет у својој целовито-сти и хармонији, у самој својој истинској природности на неки начин предназначен и пред-одређен да у њему буде пројављен виши смисао, ако не то да сам свет није нимало случа-јан, нити бесмислен, већ напротив - да је сам свет и символ, и чежња, и очекивање Бога.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in; text-align: justify"><strong><em><span>"Небеса казују славу Божију!''.</span></em></strong><span> То зна поезија, то зна вера. И зато у Рождеству Христовом поезија и вера виде не само сусрет: звезде, пустиње, пећине, јасала, ангела, па-стира и мудраца који иду ка Христу. А у средишту свег тог кретања света ка Христу, као његова светлосна жижа и пунота, налази се Дјева Марија - најбољи и најлепши плод света и божански цвет свеколике творевине. "Ти нам из Своје љубави дарујеш Сина Свога" – обраћа се Богу наша вера. "А ми Теби из наше љубави дарујемо Марију Дјеву-Мајку да би Син Божији могао да постане Син Човечији, да би могао да постане један од нас и да нас у Себи сједини са Тобом!". У лику Дјеве Марије савршава се својеврсно венчање Бога са светом и испуњење узајамне љубави Бога и света. Јеванђеље говори:<strong> "<em>Јер Бог је толико заволео свет да је Сина Свога Јединороднога</em> <em>дао</em>...­''.</strong> Црква одговара:<strong> <em>''Тако је свет заво-лео Бога да Му је даровао Ону у чијој се лепоти и чистоти открива најдубљи смисао и садржај</em> <em>света</em>...".</strong> И зато пре него што уопште у Дјеви Марији препозна Мајку и Засту-пницу, пре него што почне да Је у пуноти поштује безбројним молитвама, празницима и представама хришћанска вера, пре свега, сагледава - као основу и извор свег поштовања Мајке Божије - божанску пуноту и божанску лепоту оне витлејемске ноћи у којој је рођен Исус Христос и, у самом срцу те ноћи, заслепљујућу светлост коју зрачи слика Мајке Бо-жије са Богодететом на рукама. Све што се распало због греха, злобе и гордости људске поново бива сједињено у тајни те ноћи: Бог и човек, небо и земља, природа и дух. Свет по-стаје похвала Богу, речи - љубав и песма Богу, материја - дар Богу, природа - јасле Богу. Љубав којом Бог воли свет од века и љубав којом - у својим крајњим дубинама – свет воли Бога, сјединиле су се, испуниле и зацариле у тој слици Мајке Божије са Богодететом на рукама, у слици коју нико и никада није могао да избрише из људског памћења и људске свести.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in; text-align: justify"><span>Када год се радосно загледамо у ту слику ми почињемо изнова да сагледавамо ону јединствену и истинску слику света, живота и човека. И прослављајући Мајку Дјеву ми се радујемо, пре свега, томе што се у Њој открила истина о нама самима: истина о божанској дубини, лепоти, мудрости и светлости света поново сједињеног са Богом Који га је створио и Који га бескрајно воли.</span></p>
<div><br />
<hr width="33%" size="1" />
<div id="ftn1">
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><a name="_ftn1" href="http://www.verujem.org/teologija/smeman_tajne_preznika/sabor.htm#_ftnref1"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt"><span style="font-size: 10pt; font-family: Times New Roman"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: #0000ff;">[1]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10pt"> </span><span style="font-size: 10pt">Празник Сабора Пресвете Богородице Православна Црква празнује на други дан Божића 26. децембра по црквеном, а 8. јануара по грађанском календару. Тропар овог празника је истоветан тропару празника Ро-ждества Христовог </span><em><span style="font-size: 10pt">(прим. прев</span><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">)</span></em></p>
</div>
</div>