Између доброг учитеља и доброг ученика не би требало да буде збуњивања.

Наук који учитељ даје не збуњује, већ открива Бога — Божје Име.

Насупрот, ако примљено збуњује, ученик се пита:

• Ко ли је овај учитељ?
• Какву сам жртву дао и такав наук заслужио?
• Да ли сам збуњивао друге?

Зато стално треба да се у себи носи молитвена мисао:

- Како да не збуњујем друге?

Верујем да је:

• Све савршено Бог створио и
• Да се све савршено јасно може исказати правим речима.

Молим се:

- Боже, подари ми праве речи - јасне речи.